Mljet: Ostrvo Zelenila, Jezera i Odisejeve Legende

U srcu Južnog Jadrana, skriveno od užurbanog sveta kopna, leži Mljet - jedno od najzelenijih i najfascinantnijih ostrva Mediterana. Njegova prirodna lepota, oblikovana tokom hiljada godina, ostavlja bez daha svakog posetioca. Ovaj članak je vaš vodič kroz sve što ovaj nacionalni park nudi: od tihih jezera i starinskih samostana do bogate istorije i savršenih jedriličarskih uvala.

Prvi susret sa biserom Jadrana: Prilazak ostrvu

Prilazak Mljetu morem je doživljaj za sebe. Dok se jedrilica lagano približava, prvo što se uočava je bujna, neprohodna zelenila koja se spušta do same obale. Ostrvo deluje mirno, gotovo nedirnuto vremenom. Pravi pravilac putovanja zna da se ovakva mesta ne žure, već ih doživljavaju polako, upijajući svaki trenutak. Ulazak u Nacionalni park Mljet je kao ulazak u drugi svet - svet gde priroda dictira tempo.

Srce parka: Veliko i Malo jezero

Najveću čar Mljeta čine njegova unutrašnja, poluslana jezera. Veliko jezero i Malo jezero nastala su pre više od 10.000 godina, nakon ledenog doba, i predstavljaju jedinstven geološki fenomen. Njihova kombinacija slane i slatke vode, okružena gustim borovim i hrastovim šumama, stvara poseban šmek celom području. Voda je toliko bistra da se čini da ribice možete uhvatiti rukom, iako je ribolov u jezerima strogo zabranjen kako bi se očuvala osetljiva ekološka ravnoteža.

Oba jezera povezana su sa otvorenim morem prirodnim kanalom kod Solinskih vrata. Organizovane staze za planinare i bicikliste vijugaju oko obala, nudeći promenljive poglede na mirnu površinu vode. Obilazak peške ili na biciklu je najbolji način da se oseti autentična atmosfera ovog kraja. Svuda postoje jasne oznake, a prisustvo vatrogasne opreme širom parka svedoči o ozbiljnom pristupu zaštiti ove dragocene baštine.

Ostrvo unutar ostrva: Samostan Svete Marije

Usred Velikog jezera nalazi se mali oaza istorije - ostrvce Sveta Marija. Do njega stiže se brodićem u vožnji od svega nekoliko minuta, ali je vredno čekanja. Na ostrvcu se nalazi benediktinski samostan i crkva posvećena Svetoj Mariji, čiji temelji potiču iz XII veka. Ovaj kompleks, koji je tokom vekova služio i kao odbrambena kula protiv gusara, predstavlja simbol Mljeta.

Istorija samostana je burna. Prošao je kroz ruke benediktinaca, isusovaca, države, da bi ga napoleonova vlast ukinula. Tokom XX veka, zgrade su bile pretvorene u hotel, a tek nakon povraćaja imovine Dubrovačkoj biskupiji, započeti su ozbiljniji napori za njegovom restauracijom. Iako još uvek nosi tragove vremena, samostan Svete Marije ostaje svedok bogate prošlosti koja čeka da bude potpuno vraćena svom nekadašnjem sjaju.

Gde se legenda susreće sa istorijom: Odisejeva pećina

Mljet je duboko ukorenjen ne samo u istoriju, već i u mitologiju. Prema Homerovom epu Odiseja, upravo je na ovom ostrvu mitski kralj Itake, Odisej, doživeo brodolom i proveo sedam godina zarobljen ljepotom nimfe Kalipso. Pećina koja se danas naziva Odisejeva pećina, smeštena ispod Babinog polja, smatra se mestom tog mitskog susreta.

Pećina ima dva ulaza, sa mora i sa kopna, i duboka je oko 30 metara. Još od davnina, lokalni ribari koristili su je kao prirodno sklonište za svoje čamce od otvorenog mora. Posećivanje ove pećine je putovanje kroz vreme i maštu, podsećanje na moć priče koja opstaje hiljadama godina.

Raj za jedriličare: Uvale Polače i Pomena

Za ljubitelje jedrenja, Mljet nudi nekoliko savršenih uvali za sidrenje. Polače, ribarsko naselje smešteno u zaštićenom zalivu, služi kao odlična baza za istraživanje zapadnog dela ostrva. Naziv mesta potiče od rimskih palača (palače), čije se ostaci i danas mogu videti. U uvali se nalazi marina i niz restorana koji nude autentičnu dalmatinsku kuhinju, mada su cene često više nego na kopnu, s obzirom na logistiku.

Sa druge strane ostrva, nalazi se Pomena, manje naselje koje je dobro povezano sa jezerima. Ovo mesto pruža mir i samoću, idealno za one koji žele da pobegnu od gužve. Jedan od retkih hotela na ostrvu, Hotel Odisej, nalazi se upravo ovde, nudeći smeštaj u neposrednoj blizini prirodnih čuda.

Kako doći do Mljeta i praktični saveti

Najlakši način da se stigne do Mljeta je kombinacijom automobila i trajekta. Glavna trajektna linija povezuje Prapatno na poluostrvu Pelješac sa Sobrom na Mljetu. Ljeti je učestalost linija veća. Pre polaska, vredi obići obližnji Ston, poznat po najdužim gradskim bedemima u Evropi i staroj solani koja i danas radi na tradicionalan način.

Planirajući letovanje na Mljetu, obavezno ponesite:

• Udobnu obuću za šetnju - staze oko jezera su prelepe, ali zahtevaju dobru pripremu.
• Bocu vode - sunce može da bude nemilosrdno, a hidratacija je ključna.
• Masku za ronjenje i disalicu - da biste u potpunosti istražili čistotu jezera i mora.
• Ulaznicu za Nacionalni park - koja važi za prevoz brodićem do ostrvca Sveta Marija i neograničen obilazak.

Kada je u pitanju jedrenje, uvale Polače i Pomena nude sigurno sidrište. Vezovanje ispred restorana često podrazumeva pristup struji i vodi, što je velika pogodnost za nautičare.

Mljet tokom godine: Kada posetiti?

Iako je Mljet prelep tokom vrelih letnjih meseci, njegova prava čar možda se najbolje otkriva u ranoj jeseni (septembar) ili proleća (maj, jun). U ova doba godine, vreme je još uvek prijatno, a gužva turista je znatno manja. Omogućava vam da se potpuno uronite u mir i tihu lepotu ostrva, šetajući pustom obalom ili uživajući u tišini jezera.

Zaključak: Povratak duši

Mljet je više od samo destinacije; to je osećaj. To je osećaj čiste radosti dok skačete u smaragdno jezero, tišine dok se šetate starim šumama, i čuda dok stojite pred zidinama samostana koji je video toliko istorije. Da li ste strastveni jedriličar, ljubitelj prirode, istoričar ili jednostavno neko ko traži istinski beg od svakodnevnice, Mljet će vam ponuditi upravo ono što vam je potrebno.

Čuvali ste karte za nacionalni park ne zbog štednje, već kao podsetnik da se u roku od godinu dana morate vratiti. Da ponovo oplovite ostrvo, vidite kako izgleda obala na drugom kraju i posvetite mu malo više vremena. Jer, kao što je jedan putnik rekao, ove fotografije su melem za dušu, pogotovu u jesenje kisno beogradsko veče. A svega ima još dosta za otkriti, pa valda ćemo uspeti da prežimimo do sledećeg puta.